OBUKA SINDIKALNIH AKTIVISTA - Psiholoska prevencija

Štampa

Стрес на раду - узроци и могућа решења

Полицијски синдикат Србије континуирано ради на обуци чланова у свим областима значајним за њихов рад. Уважавајаћу значај последица које настају у процесу рада организован је и одржан низ предавања о деловању стреса на раду и начинима редукције, као и насиљу на раду – мобингу.

До сада су предавањима обухваћене 22 синдикалне јединица и/или група у 14 места: Нови Сад, Београд, Пожаревац, Лозница, одред Жандармерије Ниш, Крушевац, Крагујевац, Пријепоље, Ужице, Нова Варош, Прибој, Ваљево, Горњи Милановац, Љиг, Смедерево, Сомбор, Зајечар, Бор, Књажевац, Бечеј, Врбас, Србобран. Око 400 синдикалних активиста је узело активно учешће у овом раду.

Циљ активности је упознавање чланова синдикалних група са најзначјнијим информацијама о стресу на раду. Желимо да укажемо запосленима на врсте стреса на раду, узроке и могућа решења. Поред тога утичемо на разбијање уверења запослених да промене увек долазе „одозго“ и да без тога није могуће учинити ништа, као и на могућности утицаја појединца и синдикалних група на промену одређених услова рада (физичке средине) и што је важније на систем организационе кулутре и међуљудских односа. Дакле, афирмација синдикалног активизма насупрот пасивном чекању да неко други нешто учини.

У осврту на могућа решења постоје најмање три правца деловања:

  • индивидуалне активности;

  • синдикални активизам кроз едукације, тренинге и развој вештина и солидарност запослених;

  • синдикална иницијатива у правцу институционалног решавања уочених проблема.

Стрес уопше и стрес на раду

Стрес представља реакцију организма који покушава да се прилагоди неповољним и штетним утицајима из спољашње и унутрашње средине. Ове реакције на адаптацију могу имати и негативне и позитивне последице (дистрес и еустрес).

Стресори представљају изворе стреса. Могу бити: физички, биолошки, психолошки и социјални.

Свака стресна реакција пролази кроз фазе:

  • узбуне – аларма;

  • отпора – имобилизације;

  • исцрпљености;

  • слома.

Посебну опасност по запослене представља нагомилани – кумулирани стрес. Временом може довести до озбиљних телесних и психолошких проблема. Телесне последице: главобоља, мигрена, вртоглавица, астма, кожна обољења, псоријаза, екцеми (ћешћи код жена), срчане болести, повишени притисак, чир желуца (чешћи код мушкараца). Психолошке последице стреса: акутна стресна реакција, психичка траума и ПТСП, психички поремећаји неуротичног или психотичног типа, релативно трајни поремећаји личности.

Стрес на раду је доживљај неравнотеже захтева стављених пред нас насупрот личним, организационим и срединским ресурсима којима располажемо за извршење ових захтева. На овај однос значајно утичу социјална подршка (породица, пријатељи, колеге, синдикат) и контрола рада.

Стрес на раду није локални проблем. На озбиљност и потребу да се институционално реагује говоре и европска искуства. Дирeктивa сaвeтa 89/391/EEЦ, и зaкoни нa нивoу држaвa члaницa, смeштajу стрeс пoвeзaн сa рaдoм унутaр зaкoнскoг дoмeнa бeзбeднoсти и зaштитe нa рaду. Према директиви, стрeс пoвeзaн сa пoслoм мoжe знaчajнo утицaти нa пoнaшaњe oсoбe, нaрушити квaлитeт њeнoг живoтa или oштeтити зрaвљe.

У Eврoпскoj униjи, тoкoм пoслeдњe дeцeниje, стрeс пoвeзaн сa пoслoм je jeдaн oд нajвeћих изaзoва нe сaмo зa зaдрaвљe зaпoслeних вeћ и зa опстанак oргaнизaциja.

Резултати истрaживaњa услoвa рaдa укaзуjу дa 28% зaпoслeних имa нeку врсту прoблeмa пoвeзaних сa стрeсoм, a oвaj прoцeнaт je jeдинo вeћи кaдa je рeч o мишићнo склeтним прoблeмимa (30-33%). Штa вишe, студиje у EУ и ширe укaзуjу дa измeђу 50 и 60% свих изгубљeних рaдних дaнa имa вeзe сa стрeсoм.

Све наведено нас води превенцији и санирању последица деловања стреса на раду. Када је реч о превенцији она може бити примарна, секундарна и терцијарна. Има неколико циљева. Пре свега дa уклoни штeтнe чиниoцe пo здрaвљe чoвeкa. Затим да oмoгућe развој физичких, професионалних, психосоцијалних и духoвних спoсoбнoсти особе. И на послетку дa oбeзбeди прaвoврeмeну и aдeквaтну пoмoћ у виду лeчeњa и рeхaбилитaциje oбoлeлих.

Најчешћи метод превенције стреса је тренинг полицијских службеника да препознају: знаке стреса, изворе – врсту и интензитет стресора и да развијају индивидуалне стратегије превладавања.

Шта у превенцији стреса на раду запослени могу сами да учине (у оквирима реални могућности и у складу са специфичностима посла)? Пре свега да воде организован, осмишљен и здрав живот. Изговор да се нема времена и новца је управо то – изгвор. Редовна умерена физичка активност – три километра убрзаног хода днево (најбоље у друштву или породично), вожња бицикла, вежбе истезања, вежбе дисања. Уравнотежна исхрана, обавезан доручак, довољно воде. Искључите вишак непотребних информација – гледајте ТВ циљно и дозирано. Запамтите много је важније како проводите слободно време (без обзира да ли сте сами, са децом, породицом, пријатељима) него колико га имате.

Када сте на послу (зависно од радне позиције) подесите опрему тако да вам најмање смета; научите да правилно користите средства за рад; колико је могуће прилагодите температуру, осветљење, вентилацију простора у којем радите. Ако дуго седите или стојите повремено урадите неколико једноставних вежби истезања и дубоког дисања. Развијате добре односе са колегама.

Један од практичних примера могућих мера је и Модел 5П+5С (преузето из М.Чабаркапа, Човек и радна околина, 2008.)

Модел 5П

Модел 5С

Припрема за посао – стицање знања и вештина за посао.

Спорт – редовна физичка активност, вежбање, релаксација.

Подела посла – подела улога, приоритета, обавеза и задатака.

Смех – растерећење забавом, шалом, дружењем, музиком.

Познавање процедура – обука, тренинг, радне ситуације, процедуре и методе рада.

Секс – уредан сексуални и брачни/партнерски живот, љубав, подршка и разумевање.

Подршка на послу – стручна, материјална, морална, помоћ колега и старешина.

Спавање, сан – довољно спавања и сна.

Позитиван став – неговати добро расположење и оптимизам.

Самоконтрола – социјалне и емоциајлне вештине, контрола брига, решавање проблема, решавање конфликата.

У организационом смислу, што треба да буде захтев синдиката према послодавцу, да би примарна превенција била правовремена и сврсисходна неопходно је учинити следеће:

  • ући у средину особе – у нашем случају радно окружење полицијских службеника по свим линијама рада Министарства и Дирекције полиције;

  • изврити анализе радних места и задатака који треба да буду део систематизације радних места;

  • на основу њих сачинити захтеване профиле извршилаца, компетенце, утврдити критеријуме за пријем, обуку, адаптацију, процену радне ефикасности и продуктивности, напредовања и усавршавања;

  • освременити постојеће и развијати нове, специфичне психолошке инструменте;

  • анализа ризика на раду;

  • анализа актуелног психолошког стања извршилаца;

  • план мера у односу на специфичности посла и извршилаца;

  • план мера за спречавање развоја идентификованих проблема у психолошки поремећај.

Као и на предавању о Стресу на раду примери из свакодневног рада су повезивани са подацима из предавања.

У оквиру теме „Насиље на раду“ обрађене су следеће тачке:

  • Шта јесте а шта није насиље на раду.

  • Врсте насиља на раду.

  • Најчешћи поступци мобинга.

  • Категорије насилног понашања на раду.

  • Шта није насиље на раду.

  • Разлике између мобинга и лошег радног окружења.

  • Разлике између мобинга и конфликата на раду.

  • Жртве мобинга.

  • Ко су мобери – насилници на раду.

  • Фазе мобинга.

  • Шта чинити када препознамо мобинг.

Из предходно наведеног није тешко увидети да се значајан део превентивног деловања остварује стриктном применом критеријума селекције кандидата за посао (јавни конкурс и селекција запослених). Постављање и поштовање строгих селекционих критеријума за пријем доводи до елимисања пријема кандидата који носе ризик по себе и друге у високо стресним пословима. Да би се ово остварило неопходна је темељна промена начина организовања и управљања кадровима. То је озбиљна и далекосежна организациона промена коју није могуће остварити спровести квалитетно без активног учешћа и уважавања Синдиката.

Фотографије са предавања:

 

Prijatelji sajta

: