Поштовани,
Полицијском синдикату Србије се обратило више колега са проблемом не издавања адекватног уверења од стране Управе полиције, да су учествовали у одбрани територијалне целовитости, суверенитета и уставног уређења Републике Србије, односно њене државне правне претходнице Савезне Републике Југославије, на територији Аутономне покрајне Косово и Метохија, за време НАТО агресије у периоду од 24.03.1999. до 24.06.1999. године.
По Закону о правима борца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, да би лице остварило неко од права предвиђених чланом 32. наведеног закона, између осталих, лице мора да има статус борца. Овај статус, сходно члану 117. став 3. истог закона, признаје се по поднетом захтеву, а решењем се утврђује статус и разврставање у категорије сходно члану 7. закона. Глава V закона ближе уређује поступак за остваривање права, као и ко спроводи првостепени и другостепени управни поступак. У Глави VI закона разрађује се тематика јединствене евиденције података.
Проблем настаје у издавању Уверења од стране Управе полиције, у којем се за конкретно лице уписује да је „у периоду од 24.03.1999. до 24.06.1999. године, за време агресије НАТО снага на Савезну Републику Југославију, вршио дужности за циљеве државне безбедности“. Међутим, на основу члана 7. став 1. тачка 1, у вези члана 5. став 1. тачка 7. Закона о правима борца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, борац I категорије признаје се у случају „ангажовања најмање 60 дана на територији Аутономне покрајне Косово и Метохија…“ У Уверењу, које је неопходно за издавње решења о статусу и категоризацији бораца, нигде није уписано, односно не уписује се да је лице било ангажовано на територији АП КиМ, иако је то ноторна чињеница. Ово може представљати, према доступним сазнањима, правну сметњу за доношење решења о статусу борца I категорије.
Молимо Вас за ближе појашњење предметне правне ствари, јер се ствара нормативна конфузија и услед одсуства правовремене и комплетне информације, креирају се негативна поговарања, те се, сматрамо, крајње непотребно нарушава дигнитет нашег Министарства.
Предметни закон је дочекан са великим одобравањем код свих који су Србију и српски народ бранили са осећајем праведности, моралности и патриотизма. Немојмо дозволити да мале, бирократске не доречене ствари утичу да се овај пропис дезавуише или добије поградан контекст.
