Poštovani,
Policijskom sindikatu Srbije se obratilo više kolega sa problemom ne izdavanja adekvatnog uverenja od strane Uprave policije, da su učestvovali u odbrani teritorijalne celovitosti, suvereniteta i ustavnog uređenja Republike Srbije, odnosno njene državne pravne prethodnice Savezne Republike Jugoslavije, na teritoriji Autonomne pokrajne Kosovo i Metohija, za vreme NATO agresije u periodu od 24.03.1999. do 24.06.1999. godine.
Po Zakonu o pravima borca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, da bi lice ostvarilo neko od prava predviđenih članom 32. navedenog zakona, između ostalih, lice mora da ima status borca. Ovaj status, shodno članu 117. stav 3. istog zakona, priznaje se po podnetom zahtevu, a rešenjem se utvrđuje status i razvrstavanje u kategorije shodno članu 7. zakona. Glava V zakona bliže uređuje postupak za ostvarivanje prava, kao i ko sprovodi prvostepeni i drugostepeni upravni postupak. U Glavi VI zakona razrađuje se tematika jedinstvene evidencije podataka.
Problem nastaje u izdavanju Uverenja od strane Uprave policije, u kojem se za konkretno lice upisuje da je „u periodu od 24.03.1999. do 24.06.1999. godine, za vreme agresije NATO snaga na Saveznu Republiku Jugoslaviju, vršio dužnosti za ciljeve državne bezbednosti“. Međutim, na osnovu člana 7. stav 1. tačka 1, u vezi člana 5. stav 1. tačka 7. Zakona o pravima borca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, borac I kategorije priznaje se u slučaju „angažovanja najmanje 60 dana na teritoriji Autonomne pokrajne Kosovo i Metohija…“ U Uverenju, koje je neophodno za izdavnje rešenja o statusu i kategorizaciji boraca, nigde nije upisano, odnosno ne upisuje se da je lice bilo angažovano na teritoriji AP KiM, iako je to notorna činjenica. Ovo može predstavljati, prema dostupnim saznanjima, pravnu smetnju za donošenje rešenja o statusu borca I kategorije.
Molimo Vas za bliže pojašnjenje predmetne pravne stvari, jer se stvara normativna konfuzija i usled odsustva pravovremene i kompletne informacije, kreiraju se negativna pogovaranja, te se, smatramo, krajnje nepotrebno narušava dignitet našeg Ministarstva.
Predmetni zakon je dočekan sa velikim odobravanjem kod svih koji su Srbiju i srpski narod branili sa osećajem pravednosti, moralnosti i patriotizma. Nemojmo dozvoliti da male, birokratske ne dorečene stvari utiču da se ovaj propis dezavuiše ili dobije pogradan kontekst.
