Дана 04.08.2022. године, Влада Републике Србије усвојила је Уредбу о начину и поступку утврђивања редоследа лица која испуњавају прописане услове за куповину стана под повољнијим условима и Уредбу којом је регулисала начин утврђивања испуњености услова за куповину предметних станова. Уредбе представљају конкретизацију Закона о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности, којим се прописује да ће се начин, поступак и процедура продаје станова и утврђивања редоследа лица која испуњавају прописане услове уредити посебним актом Владе.

 

У даљем тексту посебна пажња придаје се чл. 8. Уредбе која прописује начин

утврђивања редоследа лица која испуњавају прописане услове за куповину стана под повољнијим условима.

Поред утврђених услова у погледу дужине трајања ефективног радног стажа и приоритета за куповину стана с обзиром на локацију (Нови Сад и Београд – по критеријуму места запослења односно пребивалишта, чл. 5. Закона), Влада Републике Србије стоји на становишту да је услов у погледу „времена коришћења апликације Владе“, неопходан како би се цео поступак спровео на најтранспарентнији начин, односно како би се спречиле малверзације у процесу доделе.

Потребно је напоменути да доносилац предметног акта изједначава остварени ефективни радни стаж и време коришћења апликације, где се експлицитно наводи да ови услови имају једнаку вредност.

Имајући у виду да коришћење апликације не захтева посебно знање или вештину учесника, може се рећи да „свеукупан развој Републике Србије“ и „јачање Система националне безбедности Републике Србије“ (члан 2. и 3. Закона), добијају конотацију игре на срећу.

Да ли је то оправдано?

Најпре, док се језичким тумачењем правне норме може доћи до закључка да ће значај „брзих прстију“ бити релевантан у случају да два или више учесника испуњавају једнаке услове у погледу приоритета и оствареног ефективног радног стажа, то се поставља питање какав ће значај „време коришћења апликације и поднете пријаве“ имати у ситуацији када је један учесник имао „брже прсте“ а други учесник „дужи радни стаж“, под претпоставком да оба лица имају право приоритета и нерешено стамбено питање.

С обзиром на чињеницу да су ови услови изједначени у погледу вредности, упитно је који ће од ова два услова бити „једнакији“, на основу којег ће учесници остварити своје право на куповину стана под повољнијим условима.

Следствено изнетом, ако се приоритет даје „брзим прстима“, односно времену подношења електронске пријаве, онда подаци о ефективном радном стажу губе на значају, те се цео процес заснива на раду апликације. С друге стране, ако се Влади Републике Србије у поменутом случају, повери одлучивање кога ће наградити, може се рећи да се отвара простор за арбитрерност.

Аутентичним тумачењем поменутог акта, отклониле би се сумње у погледу тумачења и примене правне норме.

Иако се у смислу радноправних прописа не прописује, може се рећи да је куповина стана под повољнијим условима за припаднике снага безбедности, једна врста права из радног односа, односно привилегија за ову категорију запослених. Следствено принципу једнаких могућности, једнакости у правима, недискриминације приликом остваривања свих права из радног односа, правичније је и транспарентније критеријуме формулисати у свему према овим прописима.

Примера ради, ако се за каријерно напредовање запосленог, или остваривање других права из радног односа (награде, бонуси итд.), прописују услови попут ефективног радног стажа, степена образовања, годишњих оцена, радне успешности и доприноса у раду, остварених резултата, положених стручних испита, одсуство дисциплинског кажњавања, онда се и за овај вид привилегије (додела станова) треба „такмичити“ сходно радним успесима и личним квалитетима. Сваки од критеријума би се посебно бодовао, сходно значају, а то би споразумно утврдили представници запослених и послодавац. Када су у питању личне околности сваког од подносиоца, може се такође

поћи од позитивноправних норми које циљним тумачењем указују на основ за свеукупни развој друштва и државе. Устав Републике Србије прописује у чл. 63. да Република Србија подстиче родитеље да се одлуче на рађање и помаже им у томе.

Дакле, породичне прилике, број деце, просечно имовно стање по члану, треба посебно бодовати. Једнако треба вредновати и чињеницу брака без деце, јер, данас, по правилу, млади брачни парови планирају породицу тек када реше стамбено питање.

На значај решавања стамбеног питања и остваривања права на дом, указује и Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода, која у чл. 8. прописује да свако има право на поштовање свог приватног и породичног живота, дома и преписке.

Следом наведеног, иако се право на дом нужно не изједначава са непокретношћу у својини, већ се екстензивно тумачи, може се рећи да решавање стамбеног питања у највећем броју случајева представља conditio sine qua non за остваривање права на дом.

Објективне околности попут раста тржишне цене некретнина онемогућавају већину запослених у безбедносним службама да и кроз позајмицу од банке (стамбени кредит) реше своје стамбено питање, јер просек плата, по правилу, није довољан и за куповину мањег стана, посебно у Београду и Новом Саду. Такође, рад апликације Владе је непознаница за већину запослених, те сама брзина пријаве зависи и од фактора попут карактеристика рачунара којим се подносилац служи у циљу подношења пријаве, брзина интернета и друге околности у тренутку „клика“. На овај начин, нужно се добар део запослених дискриминише, јер немају сви могућност да под једнаким условима приступе апликацији и „такмиче се“ за добијање стана, с једне стране материјално, а с

друге стране, поједина места и немају опције брзе и поуздане интернет мреже.

Прописивање критеријума и услова, ослањајући се на важеће радноправне и друге релевантне прописе за ову категорију запослених, може довести до тога да запослени у континуитету побољшавају свој радни успех, јер ће имати мотивацију за остваривање бољих резултата рада. На тај начин, добићемо јачи безбедносни систем и бржи развитак Републике Србије, барем у овом сектору, што јесте и национални интерес.

Када животно питање запослених, у виду добијања/куповине крова над главом, зависи од апликације Владе, онда је и мотивација запослених за образовање, усавршавање и побољшање свеукупног рада, у мировању.

Решавање стамбеног питањa и остваривање права на сопствени дом, представља једно од најзначајнијих материјалних питања сваког појединца, односно породице. У том простору развија се приватни и породични живот, омогућава се безбедан и здрав развој деце и других чланова, преноси се знање, култура, васпитање и друштвене вредности.

Правни основ коришћења у виду својине учвршћује дату везу, а породици даје сигурност и извесност. Та сигурност и извесност омогућава им и утиче на њихов сваки даљи напредак, пословни или приватни, а начин на који обављају послове утиче на друштво, породицу и свеукупни систем. Стога, може се рећи да није оправдано изједначавати овако важно питање са игром на срећу.

 

Адвокат Милош Типсаревић

Адвокат Никола Илић

 

Извори:

1. Уредба о начину, поступку и процедурама продаје станова и утврђивања редоследа лица која испуњавају прописане услове за куповину стана под повољнијим условима у оквиру пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности (Службени гласник РС бр. 88/2022 од 5.8.2022. године);

2. Уредба о условима, начину и поступку за утврђивање испуњености услова за куповину стана под повољнијим условима у оквиру пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности (Службени гласник РС бр. 88/2022 од 5.8.2022. године);

3. Закон о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности („Службени гласник РСˮ, бр. 41/18, 54/19, 9/20 и 52/21);

4. Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 98/2006 и 115/2021);

5. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода измењена у складу са Протоколом бр. 11 („Службени гласник РС“, бр. 12/2010 и 10/2015);

6. Закон о полицији („Службени гласник РС“, бр. 6/2016 и 87/2018);

7. Закон о играма на срећу („Службени гласник РС“, бр. 18/2020).